Богдан Поповић (1864-1964), познати српски критичар, почетком двадесетог века саставио је чувену Антологију новије српске лирике, у коју су ушле само песме које су испуниле веома високе критеријуме приређивача. Како у предговору Богдан Поповић говори, нема добрих песника, већ добрих песама, свим песницима деси се да дремају и напишу лоше или осредње песме, чак и оним уметницима који углавном пишу веома добро. Колико је песма добра не зависи од тога колико се за песника мисли да је добар, већ песник ауторитет и чувење стиче на основу тога колико су му добре песме, подучава Поповић. Тако се у његовој антологији не налазе неки од тада чувених песника, што он сам признаје, док су истовремено место нашли неке младе и непотврђене поете.
Али, нити је приређивач ове антологије Богдан Поповић, нити је данашња публика љубитељ таквог песништва (част изузецима), нити су данашњи стихоклепци они некадашњи, с којима се бактао књижевни критичар и ауторитет састављајући антологију. Времена су се променила и заслужују нову антологију, антологију која ће уврстити најпопуларније и најбоље песничке и уметничке величине данашњице, попут Јелене Карлеуше, Ане Николић и Даре Бубамаре. Нека приређивачу опросте они које је неправедно изоставио. :) Тако је настала ова Антологија естрадe, по узору на капитално дело Богдана Поповића.
 |
| Нова песничка школа |
Ова антологија ће место пружити само изузетним модерним поетским радовима, а у складу са захтевима и могућностима технологије, узеће форму блога и непрекидно расти, онако како динамика продукције савремене, надасве естрадне, песничке школе буде омогућила. И не само што ће читаоцу (слушаоцу) понудити избор најбољих остварења савремене песничке уметности, већ ће свако уврштено дело пратити његова интерпретација.
Не може се не приметити да ту нову песничку школу стручна књижевна јавност неоправдано занемарује. Академици и критичари и даље разглабају о поезији чије је време прошло, а не примећују ону која им је пред очима. Сваки пут када укључе телевизор. :) Да, лепо су писали Дучић и Шантић, па и Лаза Костић, али шта то вреди када њихове песме данашња публика не слуша. Нити чита. Поезија је данас на естради, а ова антологија намењена је управо њеним љубитељима. Њен приређивач има два циља.
У првом реду, жеља му је да обичном читаоцу приближи и објасни високу уметност данашњице, коју он често не уме да препозна. У другом реду циљ је да се професори књижевности и редакције књижевних часописа, као и укупна књижевна јавност, окрену реалној и живућој поезији и подстакну на њено проучавање. Ко зна, можда једнога дана ова антологија послужи као литература за докторат из књижевности на тему Грандове песничке школе, неоекспресионизма Лепе Брене или авангардних тенденција у поезији Јелене Карлеуше. Можда ће се једнога дана читанке у основној школи и гимназији заснивати управо на овој антологији, а професори ученицима говорити о новим песничким громадама наших дана.
У земљи Србији,
Године 2015.
Нема коментара:
Постави коментар